Skip to content

O SONORNOSTI- UMETNOST I TEHNIKA

Ova metoda ne zastupa ni jednu klarinetsku-skolu, nacionalni stil, niti ima bilo kakav odredjeni koncept tona. Dobar ucitelj bice vas vodic. Vezbe bi trebalo svirati zatvorenih ociju; aktivno slusanje je od velike vaznosti. Slusajte pazljivo sve vreme. Pokusajte da vam sve ono sto se desava oko vas ne odvlaci paznju. Nikada necu zaboraviti predgovor fantasticne knjige Marsel Moyse-a „De la sonorite“ u kojoj kaze: Pitanje je vremena strpljenja i inteligentnog vezbanja.“

TON

Kada diskutujemo o tonu, koristimo ovu rec kao imenicu koja zapravo predstavlja vise zeljenih kvaliteta koji zajedno cine ton. Na primer:

(a) boja, (b) velicina, (c) projekcija, (d) intenzitet, (e) vibrato, (f) cistota

Ako ton sadrzi zeljenu kolicinu nekih od ovih ili svih ovih kvaliteta, onda mozemo reci za jedan ton da je lep. Neciji ton lep je utoliko ukoliko je lep i njegov najslabili aspekt. Nemoguce je vezbati i jedan od ovih aspekata ne ukljucujuci i druge. Zbog toga, treba svirati dugacke spore tonove kako bi imali priliku da ispitamo ton u  najsitnijim detaljima, i samo tako mozemo uociti nezeljene aspekte istog a nas samoispravljacki mehanizam ce nam osigurati napredak. Dugacke note ne mogu izneveriti  napredak u kvalitetu tona!

Predmet ovog bloga  je da predstavi seriju koraka u gradji tona koji, ukoliko se vezbaju strpljivo i inteligentno moraju dati zeljeni rezultat u najkracem mogucem roku.

U svakodnevnom vezbanju klarinetisti cesto zvuce nedoradjeno usled opterecenja na pokretnost prstiju i stakato pri tom potcenjivajuci vezbanje razvoja tona u svim njegovim aspektima. Ova rupa u vezbanju cesto stvara ozbiljne probleme koji koce instrumentalistu, koji generalno najcesce vidi trsku kao izvor svojih problema.

Zapravo, trska igra vaznu ulogu u trazenju idealnog zvuka. Ubedjen sam da je u vecini slucajeva u pristupu instrumentu  gradja tona podcenjena usled davanja velike vaznosti problema trske. Nepotpun rad rezultira napetim sviracem sa malo fleksibilnosti u potrazi za tonskim bojama kao i sa neutralnim i neinteresantnim zvukom. Sa druge strane, konstantan i ozbiljan rad na razvijanju tona moze samo povecati kolicinu zvuka i prilagodljivost tonske boje uproscavajuci kontrolu nad instrumentom, i konstantno smanjujuci  poteskoce koje su vezane za problematiku trske.  Neophodno je reci da je nedostatak ovakve literature koja se bavi ovom problematikom, zapravo skoro potpuno njeno odsustvo, stvara veliku problematiku za instrumentaliste koji tako sami   moraju da osmisljavaju vezbe samostalno. U pokusaju da ucinimo vezbe sto je muzikalnije  moguce sledeca teatriza predlaze metodicku kodifikaciju u trazenju idealnog tona i predstavlja studije koje  su koncentrisane na pro- blematiku instrumenta u svakom registru.

U cilju ostvarivanja zeljenog rezultata, imajte na umu sledece:

1)      Vezbanje razvijanja tona trazi jednako veliku paznju kao i obracanje na detalje kao i kod vezbanja tehnickih vezbi

2)      Vezbanje mora biti na dnevnoj i konstantnoj osnovi

3)      Vezbanje treba sprovoditi inteligentno, aktivno, nikada automatski kako bi uvezbali treniranje uha i doveli ga do savrsenstva- znak izvrsnog muzicara.

Metoda   je podeljena u sedam delova. Prvi deo je najtezi za vezbanje jer se bavi jedinstvenoscu i koloritetom tona u svim

registrima. Drugi deo, analizira vezbe za visoki registar. Treci deo vezbe za duboki registar. Cetvrti deo radi sa grlenim tonovima leve ruke. Peti deo bavi se alikvotama. Sesti deo napravljen je sa jednostavnim vo- kalizacijama. Sedmi deo sastoji se od vezbi za skale i trozvuke. Postoje teme iz klasicne literature dodate na kraju svakog dela. Ovo bi trebalo da ucini rad sto prijatnijim. Vezbe treba svirati sporo cak i kada su originalna tempa brza.

 

Organizacija rada:

1)      dve ili tri razlicite vezbe u svakoj sekciji treba vezbati svakog dana

2)      ukoliko nije naznaceno drugacije, svaku vezbu bi trebalo svirati u forte dinamici, jer je lakse ostvariti homogen i podrzan ton u piano dinamici nego u forte. Problematika generalno zapocinje u mf dinamici i iznad nje, gde zvuk ima tendenciju da se prelama i postaje ruzan.

3)      Uvek slusajte pazljivo i budite izuzetno oprezni. Nas

cilj je da postignemo savrsenu kontrolu nad tonom u svim registrima ne dozvoljavajuci pri tom da nas brzima sviranja ugrozi kao ni nas rad na homogenosti i podrzanosti.

Advertisements

Ton- boja i homogenost (kroz tri registra)

Od svih vezbanja koje cemo ovde predstaviti, ovaj deo je svakako najtezi za vezbanje. Postoje  dva   razloga zasto je tesko   postici homogenost tona na klarinetu: razlika u boji tri registra i teskoca u dobijanju odredjenih tonova. Kvalitet, snaga i tacna visina jednog tona zavise, sa   jedne   strane, od pozicije usana na usniku i, sa druge strane, od kolicine i brzine vazduha. Pri   radu u srednjem i niskom registru, bilo bi logicno da podelimo zvuk u dve skoro podjednako jednake grupe.

Uzecemo mf kao osnovnu dinamiku. Prvo, pronadjite dobar, sonoran i vibrantan ton  mf  c3. Cim osetite da ste ovladali ovom prvom notom mozete poceti sa vezbom. Uz duboko disanje i toplom, penetrativnom atakom pokusajte da dobijete ton h2, glatko i mirno, pokusavaljuci da minimalizirate zvuk klapni.

Pri sviranju ove dve note koje su toliko blizu jedna drugoj, prakticno ne postoji pokret usana: cak i u slucaju veze izmedju h1 i b1 boja treba da ostane nepromenjena. Ako na klaviru odsviramo kromatsku skalu  od c3 nanize sve do dubokog e primeticemo da ton c nema istu boju kao duboko e, ali necemo moci da odredimo tacnu granicu gde je promena u boji nastala. Zapravo i ne postoji tacno odredjena granica; svaka nota ima drugaciju boju ali je promena toliko  mala i pravilna da je nemoguce   povuci liniju koja  bi  predstavljala granicu izmedju tonova razlicite  boje. Isto bi trebalo da  vazi i  za  klarinet- zapravo, ovo bi i trebalo da bude sustima stvari, ne treba misliti na razlicite  oktave. Pokret usana se  povecava kako se povecavaju i  intervali,  no na tako  maloj   skali  da ovaj proces   treba  da  bude  gibak i  ujednacen; kako kada bi razvlacili elasticnu traku. Isto  ovo   treba imati u vidu   kada govorimo o boji tona: h ima  virtuelno istu boju kao i b, tako da svaku trenutno-nastalu promenu i svako nekontrolisano pomeranje usana treba odmah  korigovati, kao i svaku tendenciju ka zgrcenom i stegnutom  sviranju.

Ako u  ovome   imate uspeha,   ako   ste   razumeli i ako   ste  uspeli  da  dobijete „lep“ ton  b  onda je  bitka  vec   dobijena.  Vas ton  ce imati  svaku boju koju zelite da mu date i bicete u mogucnosti da odsvirate bilo koji interval koji zelite u  bilo kojoj dinamici  jer ce vase usne biti  sposobne da se prilagode svim potrebnim promenama.

Pitanje je vremena, strpljenja i inteligentnog rada!

Ovu vezbu treba svirati slobodno u tempu koji se krece oko 60. Svaku grupu treba ponavljati dva puta, menjajuci i  popravljajuci sve greske primecene prilikom prvog pokusaja. Ukoliko je potrebno, mozemo   ponoviti i treci put, ali nikako preterivati  da se ne bi isuvise umorili do kraja vezbe.

Veoma vazan detalj:

Svaki put cim se dugacka nota pojavi lepa i puna sonornosti, uzimamo vazduh sto je brze moguce kako bi sledeci ton nastavili sa istom vibrantnoscu; pokusajte da nastavite sa istom bojom za sledeci ton.

Kako bi olaksali rad u pocetnoj fazi uzecemo ad libitum dinamiku; kasnije pronadjite dinamiku koja vam se cini najtezom. Na primer, pocnite u mf dinamici a zatim dekresendirajte ka dubokom e.

U trecem, visokom registru, tonove dobijamo pomocu pritiska usana i odredjenih kombinacija prstiju, tako da duzina vazdusnog stuba nema dominantnu ulogu, posebno u p dinamici.

Krecite se od srednjeg ka viskom registru, pokusavajuci da zadrzite boju i poziciju usana kao kod visokih nota u srednjem registru.

Nemojte svirati izvrnuto, brada je u p dinamici blago zategnuta u f potpuno opustena. Isto vazi i za bradu poprilicno veliki pritisak u p dinamici ali mnogo manje u f. Evo odlicnog metoda kako ne bi svirali suvise nisko: koncentrisite protok vazduha , kako ne bi prolazio sa strane usnika. Ukoliko primetite da isuvise stezete misice pokusajte da ich u daljem sviranju opustite. Bicete ponosni na dobre rezultate, a oni ce vremenom biti sve bolji i bolji, zu sve manji napoz i zamaranje.

Hofmajster- Dnevna vezbanja

Hofmeister: Tägliche Übungen- biblija za svakog klarinetistu.

U buducim clancima bavicemo se vezbanjima iz knjige, objasniti njihovu funkciju i ono sto treba da postognemo i nacin na koji cemo ih vezbati.

Skale i trozvuci

Ovaj deo knjige posvecen je vezbanju skala, trozvuka i cetvorozvuka. Izbegavajte vezbanje samo jedne skale sa njenim trozvucima i cetvorozvucima, u literaturi se retko javlja prisustvo samo jednog tonaliteta, vec se oni smenjuju. Pokusajte da se naviknete na brzu promenu tonaliteta i prilikom vezbanja skala i akorada, jer ce nam tako biti lakse i prilikom sviranja literature.

Neka vam legato uvek bude polazna tacka, problemi koje imamo prilikom stakata cesto su prouzrokovani nedovoljno dobrim legatom. Kasnije, povremeno ubacujemo stakato, moguce su razne kombinacije. Vezbe pocinjemo sa mentronomskom oznakom 60. Kada dobro ovladamo ujednacenoscu tona i legata, kao i intonacijom u svakom od tonaliteta, mozemo polako ali postepeno podizati tempo sve do 152-160. Takodje treba kombinovati i dinamiku.

Trozvuke u pocetku mozemo svirati bez terce, obzirom da su intervali kvinte i kvarte  sami po sebi cisti, a kasnije ubaciti tercu obracajuci veliku paznju na intonaciju. Idealno bi bilo ako bi ovu vezbu vezbali sa nekim, ko bi u tom slucaju drzao samo osnovni ton, kako bi lakse uocili intonativne probleme koji se javljaju.

Budite kreativni i stasno strogi prema sebi.

Piano

Trema

Flauta

Tonske i tehničke vežbe